Перлез (мађ. Perlasz) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 3.383 становника. На месту подручја данашњег Перлеза, постојало је насеље још у доба глачаног камена. Још у турско време на простору наспрам Титела, поред реке Бегеја налазе се два мала насеља. Удаљено је 24.3 км од Зрењанина, 64 км од Новог Сада, а 57 км од Београда.

На месту подручја данашњег Перлеза, постојало је насеље још у доба глачаног камена. Још у турско време на простору наспрам Титела, поред реке Бегеја налазе се два мала насеља. Иако су у Банату, са леве стране Тисе, они заједно са Чентом и још неким местима припадају Сегединском санџаку и Тителској нахији. Произилази да је појам Сига много старији од „Перлеза“. Та места су пописана у једном турском дефтеру, који се датира у време 1541—1552. годину. Село Горња Сига има 10 кућа, у којима живи неколико Турака, али и Богота калуђер (мада је ожењен), поп Теодор и други Срби. Село Доња Сига има 12 кућа, у којима станују само Срби. Уз Доњу Сигу пописано је оближње село „мезра“ Чевза (које више не постоји, ни у предању), које је као запуштено узео под тапију извесни Турчин, Алија – тобџија тврђаве Тител.

Касније 1666. године постојало је српско село Батка, близу реке Бегеја, негде на пола пута између Перлеза и Ечке. Ту су навратили калуђери српског манастира Пећке патријаршије. Кметови су скупили и донели прилог. А јеромонах Јефрем је дао посебно за себе.

На месту Перлеза, и 1717. године налазило се село Сига са 30 кућа. Неколико година касније, поред Сиге подигнуто је утврђење које се звало Шанац. Године 1752, гроф Перлас, председник државне благајне за покрајину Темишвар, подигао је ново село, испод Шанца које по њему добија име Перласварош. Први становници су били Срби са укинуте Потиске и Поморишки границе. „Сиге“ су 1764. године православна парохија у Бечкеречком протопрезвирату. Сига је као Шанац Сига последњи пут поменута у матрикулама 1791. године.